The White Princess: Epizoda prva

Serija koja me je već na prvi pogled veoma zainteresovala govori o životu Elizabete od Jorka, prve engleske kraljice posle Rata ruža i žene kralja Henrija VII. Adaptirana prema romanu istoimenom romanu Filipe Gregori, "Bela princeza" prati dvorska rivalstva, sukobe i intrige u tjudorskoj Engleskoj.

Serija prati život kćerke Elizabet Vudvil, Elizabete od Jorka, koja je nakon bitke kod Bosvorta prisiljena da se uda za protivnika kuće Jorka - kralja Henrija VII, koga nikada nije upoznala. Smeštena u turbulentne godine s kraja Rata ruža, dotiče se mnogih poznatih istorijskih likova i događaja.

Glavnu ulogu tumači Džodi Komer, a od ostalih glumaca, tu su Esi Dejvis u ulozi Elizabetine majke, Mišel Ferli u ulozi Margarete Bofort, kraljice majke i Džejkob Kolins-Levi u ulozi kralja ujedinjene Engleske. Serija ima ukupno osam epizoda, a predstavlja nastavak serije "The White Queen", o životu Elizabet Vudvil.

Glumačka postava je odlična, a meni odranije draga Esi Dejvis (Gospođica Fišer) ponovo je briljirala u svojoj ulozi.

Produkciju potpisuje Starz, verovatno najpoznatiji po seriji "Outlander", rađenoj po romanima Dajane Gabaldon. Iako "Bela princeza" ne raspolaže jednakim budžetom, uspeva da zadrži duh vremena koje prikazuje i, uz dobru glumu, koju sam već spomenuo, predstavlja pravo malo osveženje.

Kostimi
Iako ih mnogi kritikuju zbog navodnih istorijskih netačnosti, meni su bili zaista prijatni za oko i raznovrsni. Nisam gledao nijednu seriju koja kasnije nije bila prozivana zbog izvesnih propusta - ali pobogu, "Bela princeza" nije istorija, i čak je većina događanja na dvoru izmaštana.
Stoga, jedan plus za čarobne dugačke rukave, ogrtače, porube i ostale detalje dovedene do savršenstva.

Gluma

Začuđujuće dobra. Najbolje izvedbe pripadaju, definitvno, Džodi Komer i Esi Dejvis, ali ni ostali članovi glumačke postave ne zaostaju za njima. Rivalstva, međusobni sukobi i intrige su bili zaista odlično prikazani, u onoj meri koliko to jednočasovno ograničenje dozvoljava.

Najbolje scene

1. "Pokoravam se samo Bogu i svojoj savesti." - uvodni deo na dvoru, u kome jedna starica, iz kuće Jorka, suočava skorojevićkog kralja Henrija VII sa negativnim stranama njegove vladavine i tiraniji koju predviđa za budućnost.

2. Rasprave i sitne zađevice između Magarete Bofort i Elizabet Vudvil - gde konvencionalna Margaret teško hvata korak sa visprenom i inteligentnom Vudvilovom.

3. Ples za kralja - posebno simpatično kolutanje očima od strane princeze u pokušaju da se priseti plesnih koraka za koje, očigledno, nije veoma zainteresovana.

4. Scena kraj jezera - na samom početku epizode, Elizabeta od Jorka stoji u prelepoj bašti dok proživljava i priseća se veoma burnih flešbekova u vezi sa bitkom kod Bosforta.

Sve u svemu, iako ima određenih propusta i iako serija ne predstavlja neki vrhunski kvalitet, mene je već na prvo gledanje očarala. Rat ruža, Tjudori, Plantageneti, Stjuarti - celokupni period engleske istorije me fascinira, a ova epizoda - iz, nadam se, još bolje serije - je odlično uspela da prenese neke od njenih najburnijih događaja. Nadam se da će i ostale epizode uskoro biti prevedene, kako bih mogao da nastavim sa uživanjem u ovoj vizuelnoj i istorijskoj bajci.

Ocena: 7,5/10

Sedam smrtnih grehova čitanja

Još jedan u nizu zanimljivih čitalačkih upitnika koje sam pronašao na Katarininom blogu, a na prvi od kojih sam odgovarao još u aprilu. Naime, u pitanju je zanimljiv pristup knjigama koje smo pročitali - kroz koncept sedam smrtnih grehova. Da započnem... 😊

1. Pohlepa (najjeftinija i najskuplja knjiga koju poseduješ)

Što se tiče svakodnevnih stvari, prava sam škrtica, i retko kad izdvojim novac da kupim nešto za sebe, čak i ako mi se to nešto veoma dopada - međutim, na knjigama nikad ne škrtarim.

Najjeftiniji naslovi koje posedujem su iz džepne edicije "Blica" koja je izlazila u nekoliko edicija (srpska poezija, francuski, ruski, nemački pisci, drame, komedije...). Nasuprot njima, knjiga koju sam najskuplje platio je "Anđelika: markiza od anđela" An Golon koju upravo čitam, i, drago mi je da u pitanju nije potrošen novac - štaviše, knjiga je obogaćena zanosnim opisima i preciznim istorijskim detaljima. Ako zanemarimo njenu obimnost - ponegde i nepotrebnu - možemo da donesemo sud da je reč o pravom malom remek-delu.

2. Bes (pisac sa kojim imaš love/hate odnos)

Prvi koji mi pada na pamet jeste Gijom Muso. Ne mogu reći da su mi se njegove knjige ikada dopadale, ali nakon završene prve u nizu onih koje sam čitao, bio sam prijatno iznenađen, budući da sam očekivao mnogo površnije štivo. A svi sledeći naslovi kao da su, meni za inat, opravdali prvobitna očekivanja - mlako, kičasto, neuverljivo i - moram reći - glupavo.

A jedna književnica čije romane zaista volim, me u dva navrata neponovljivo razočarala. U pitanju je Trejsi Ševalije, a ta dva romana su "Plodovi na vetru" (koje nisam uspeo da dovršim) i "Izuzetna stvorenja" (knjiga sa možda i najvećim potencijalom, ali žestoko upropašćena). Nakon te dve knjige usledio je "Poslednji begunac", koji je, na sreću, popravio moje mišljenje o autorki.

3. Proždrljivost (knjiga koju sam progutao nekoliko puta bez griže savesti)

Veoma sam mali broj knjiga pročitao dva puta u svom životu. Prva sa kojom sam to učinio je "Zlokobni prst" (negde prevođen i kao "Otrovno pero") Agate Kristi, jedna od njenih ubedljivo najboljih priča. Atmosfera ušuškanog engleskog seoceta, čitav manifest različitih likova, neodoljiv zaplet - zaista za uživanje.

4. Lenjost (knjiga koju sam zapostavio zbog lenjosti)

Spisak je zaista veoma dug. Nisam uspeo sve knjige koje sam počeo da čitam i da privedem kraju. Nekada smo se našli tek iz drugog puta, a nekada je jednostavno roman preda mnom bio isuviše banalno napisan da bih mogao da uopšte nastavim sa čitanjem.

Jedna od knjiga koja nije imala nijednu "falinku", dopustite mi da se tako izrazim, a koju sam sasvim nepravedno zanemario i na kraju odustao od čitanja iste jesu "Memoari jedne gejše", autora Artura Goldena. Obično prvo pročitam knjigu, pa tek onda pogledam ekranizaciju ukoliko je ima, međutim, ovde je slučaj bio obrnut. Možda je i to što sam znao šta će se dalje događati uticalo na to da je napustim.

Spomenuću i knjige za koje sam imao želju da ih pročitam do kraja, ali gde je problem bio u njima, a ne u meni. Neke od njih su: "Džeparoš" Sare Voters, "Stihovi u pesku" Sare Šeridan, "U naručju boginje" Anabel Lajon, "Voda za slonove" Sare Gruen (možda generalno imam problem sa svim Sarama?), "Čežnja i odanost" Džo Bejker, "Nortengerska opatija" Džejn Ostin, "Duboki pad" Aneli Vendeberg...

5. Ponos (knjiga o kojoj najčešće pričam kako bih se predstavio kao intelektualac)

Generalno izbegavam da ovo radim u bilo kojoj prilici - i to ne samo kad su knjige u pitanju. Nisam toliko zavisan od mišljenja drugih ljudi o meni. A sve i da hoću, teško da bi mi pošlo za rukom da se pohvalim tim putem, budući da većina osoba iz moje okoline (namerno izbegavam da upotrebim termin društvo) nisu ni čuli za, naprimer, "Majstora i Margaritu".

Ipak, odstupio sam od svog pravila, i jedanput usputno prokomentarisao problem strukturalistike i izvesnu dozu apstrakcije u "Gorskom vijencu" Petra II Petrovića Njegoša. Žena, ni kriva ni dužna, ostade u čudu.

6. Požuda (tvoja knjiška simpatija)

Interesantno pitanje. Možda bi trebalo da napomenem da, za razliku od nekih ljudi, nikada ne doživljavam književne likove sa punom dozom ozbiljnosti. Nemam, naravno, ništa protiv toga, jednostavno to lično ne radim. Ako baš moram da izdvojim jednog, neka to bude Elizabet Benet. Oštroumna, lepršava, delimično feministkinja pre vremena. Idealan lik.

7. Zavist (knjiga koju bih želeo da dobijem na poklon)

Nisam se još izveštio u čitanju knjiga na engleskom jeziku (iako je moje poznavanje istog sasvim solidno), tako da je moja želja iz snova Pingvin edicija klasika - u tvrdom, broširanom, izvezenom povezu, spomenutom ovde - ali, na srpskom jeziku. Za ostale knjige ću se valjda već sam nekako snaći. Možda bih dodao i "Na balu s kraljem" Rozalind Lejker. Moju želju da je pročitam ne menja ni to što je rasprodata, ali cene po online sajtovima (Kupindo, Limundo, KupujemProdajem) su zaista previsoke. Ne bih se bunio da mi je neko pokloni za rođendan.

To bi bilo sve od današnjeg upitnika. Pravo malo osveženje i užitak za popunjavanje. Neću nikoga označavati, dakle, ukoliko vam se pitanja dopadnu - smatrajte se pozvanim da ga uradite. Pozdrav do sledećeg kuckanja!

Nesporazum u Moskvi - Simon de Bovoar

Novela o kojoj ću danas pisati, "Nesporazum u Moksvi", autorke Simon de Bovoar, nije objavljena, kako je probitno planirano, u zbirci pripovedaka "Slomljena žena". Razlozi za to još uvek nisu utvrđeni, ali istoričari književnosti pretpostavljaju da je u pitanju isuviše očigledna aluzija na Simonin privatni život sa Sartrom.
Bilo kako bilo, u pitanju je pravo malo osveženje - u svakom pogledu, vredno čitanja i nešto čemu biste mogli posvetiti svoja razmišljanja.

Naslov originala: Malentendu à Moscou

Žanr: autobiografija, filozofija, istorijska fikcija, romansa, klasik

Ključni motivi: starenje, nezadovoljstvo, povlačenje u sebe, revolucija, politička scena, intima, porodica

Intrigantno, nekonvecionalno, snažno, hrabro, potresno i promišljeno. Osveženje kakvo se zaista retko čita; pravi mali trezor pun misli koje su gotovo identične mojima. Toliko stvari u kojima se slažem sa autorkom, toliko zanimljivih zapažanja, zadiranja ispod površine, sagledavanja šire slike... Novela o prolaznosti života, starenju i posledicama koje sa sobom neminovno vuče život ispunjen događanjima i prebrzo donešenim odlukama. Nikol je lik sa kojim najviše mogu da se poistovetim, mada su svi izuzetno dobro ocrtani. Politički aspekt i diskusije na tu temu su, po mom mišljenju, suvišne i bespotrebne. Suština je mogla biti prikazana i bez tog dela.
Vrednosna ocena ipak malo više naginje ka četvorci - novela je u određenim delovima monotona i teška za čitanje - ali ipak povišavam ocenu, ako ni zbog čega drugog, makar zbog britkih zapažanja, uverljive slike i dobrog problematisanja kulturalističkih i nacionalnih sličnosti i razlika.  

Od mene najtoplija preporuka - čak i da ovo ne bi predstavljao vaš uobičajeni izbor - isprobajte nešto novo, uzmite, pročitajte. Nećete se pokajati. Za kraj, dva, po mom mišljenju, najbolja citata:

"Tako je zamorno mrzeti nekoga koga volimo."

"Veselost i disciplina: to nije protivrečno. Voleo bi, međutim, da zna kako se one mire."

Ocena: 4,5/5

Izdavač: Laguna