The White Princess: Epizoda prva

Serija koja me je već na prvi pogled veoma zainteresovala govori o životu Elizabete od Jorka, prve engleske kraljice posle Rata ruža i žene kralja Henrija VII. Adaptirana prema romanu istoimenom romanu Filipe Gregori, "Bela princeza" prati dvorska rivalstva, sukobe i intrige u tjudorskoj Engleskoj.

Serija prati život kćerke Elizabet Vudvil, Elizabete od Jorka, koja je nakon bitke kod Bosvorta prisiljena da se uda za protivnika kuće Jorka - kralja Henrija VII, koga nikada nije upoznala. Smeštena u turbulentne godine s kraja Rata ruža, dotiče se mnogih poznatih istorijskih likova i događaja.

Glavnu ulogu tumači Džodi Komer, a od ostalih glumaca, tu su Esi Dejvis u ulozi Elizabetine majke, Mišel Ferli u ulozi Margarete Bofort, kraljice majke i Džejkob Kolins-Levi u ulozi kralja ujedinjene Engleske. Serija ima ukupno osam epizoda, a predstavlja nastavak serije "The White Queen", o životu Elizabet Vudvil.

Glumačka postava je odlična, a meni odranije draga Esi Dejvis (Gospođica Fišer) ponovo je briljirala u svojoj ulozi.

Produkciju potpisuje Starz, verovatno najpoznatiji po seriji "Outlander", rađenoj po romanima Dajane Gabaldon. Iako "Bela princeza" ne raspolaže jednakim budžetom, uspeva da zadrži duh vremena koje prikazuje i, uz dobru glumu, koju sam već spomenuo, predstavlja pravo malo osveženje.

Kostimi
Iako ih mnogi kritikuju zbog navodnih istorijskih netačnosti, meni su bili zaista prijatni za oko i raznovrsni. Nisam gledao nijednu seriju koja kasnije nije bila prozivana zbog izvesnih propusta - ali pobogu, "Bela princeza" nije istorija, i čak je većina događanja na dvoru izmaštana.
Stoga, jedan plus za čarobne dugačke rukave, ogrtače, porube i ostale detalje dovedene do savršenstva.

Gluma

Začuđujuće dobra. Najbolje izvedbe pripadaju, definitvno, Džodi Komer i Esi Dejvis, ali ni ostali članovi glumačke postave ne zaostaju za njima. Rivalstva, međusobni sukobi i intrige su bili zaista odlično prikazani, u onoj meri koliko to jednočasovno ograničenje dozvoljava.

Najbolje scene

1. "Pokoravam se samo Bogu i svojoj savesti." - uvodni deo na dvoru, u kome jedna starica, iz kuće Jorka, suočava skorojevićkog kralja Henrija VII sa negativnim stranama njegove vladavine i tiraniji koju predviđa za budućnost.

2. Rasprave i sitne zađevice između Magarete Bofort i Elizabet Vudvil - gde konvencionalna Margaret teško hvata korak sa visprenom i inteligentnom Vudvilovom.

3. Ples za kralja - posebno simpatično kolutanje očima od strane princeze u pokušaju da se priseti plesnih koraka za koje, očigledno, nije veoma zainteresovana.

4. Scena kraj jezera - na samom početku epizode, Elizabeta od Jorka stoji u prelepoj bašti dok proživljava i priseća se veoma burnih flešbekova u vezi sa bitkom kod Bosforta.

Sve u svemu, iako ima određenih propusta i iako serija ne predstavlja neki vrhunski kvalitet, mene je već na prvo gledanje očarala. Rat ruža, Tjudori, Plantageneti, Stjuarti - celokupni period engleske istorije me fascinira, a ova epizoda - iz, nadam se, još bolje serije - je odlično uspela da prenese neke od njenih najburnijih događaja. Nadam se da će i ostale epizode uskoro biti prevedene, kako bih mogao da nastavim sa uživanjem u ovoj vizuelnoj i istorijskoj bajci.

Ocena: 7,5/10

Sedam smrtnih grehova čitanja

Još jedan u nizu zanimljivih čitalačkih upitnika koje sam pronašao na Katarininom blogu, a na prvi od kojih sam odgovarao još u aprilu. Naime, u pitanju je zanimljiv pristup knjigama koje smo pročitali - kroz koncept sedam smrtnih grehova. Da započnem... 😊

1. Pohlepa (najjeftinija i najskuplja knjiga koju poseduješ)

Što se tiče svakodnevnih stvari, prava sam škrtica, i retko kad izdvojim novac da kupim nešto za sebe, čak i ako mi se to nešto veoma dopada - međutim, na knjigama nikad ne škrtarim.

Najjeftiniji naslovi koje posedujem su iz džepne edicije "Blica" koja je izlazila u nekoliko edicija (srpska poezija, francuski, ruski, nemački pisci, drame, komedije...). Nasuprot njima, knjiga koju sam najskuplje platio je "Anđelika: markiza od anđela" An Golon koju upravo čitam, i, drago mi je da u pitanju nije potrošen novac - štaviše, knjiga je obogaćena zanosnim opisima i preciznim istorijskim detaljima. Ako zanemarimo njenu obimnost - ponegde i nepotrebnu - možemo da donesemo sud da je reč o pravom malom remek-delu.

2. Bes (pisac sa kojim imaš love/hate odnos)

Prvi koji mi pada na pamet jeste Gijom Muso. Ne mogu reći da su mi se njegove knjige ikada dopadale, ali nakon završene prve u nizu onih koje sam čitao, bio sam prijatno iznenađen, budući da sam očekivao mnogo površnije štivo. A svi sledeći naslovi kao da su, meni za inat, opravdali prvobitna očekivanja - mlako, kičasto, neuverljivo i - moram reći - glupavo.

A jedna književnica čije romane zaista volim, me u dva navrata neponovljivo razočarala. U pitanju je Trejsi Ševalije, a ta dva romana su "Plodovi na vetru" (koje nisam uspeo da dovršim) i "Izuzetna stvorenja" (knjiga sa možda i najvećim potencijalom, ali žestoko upropašćena). Nakon te dve knjige usledio je "Poslednji begunac", koji je, na sreću, popravio moje mišljenje o autorki.

3. Proždrljivost (knjiga koju sam progutao nekoliko puta bez griže savesti)

Veoma sam mali broj knjiga pročitao dva puta u svom životu. Prva sa kojom sam to učinio je "Zlokobni prst" (negde prevođen i kao "Otrovno pero") Agate Kristi, jedna od njenih ubedljivo najboljih priča. Atmosfera ušuškanog engleskog seoceta, čitav manifest različitih likova, neodoljiv zaplet - zaista za uživanje.

4. Lenjost (knjiga koju sam zapostavio zbog lenjosti)

Spisak je zaista veoma dug. Nisam uspeo sve knjige koje sam počeo da čitam i da privedem kraju. Nekada smo se našli tek iz drugog puta, a nekada je jednostavno roman preda mnom bio isuviše banalno napisan da bih mogao da uopšte nastavim sa čitanjem.

Jedna od knjiga koja nije imala nijednu "falinku", dopustite mi da se tako izrazim, a koju sam sasvim nepravedno zanemario i na kraju odustao od čitanja iste jesu "Memoari jedne gejše", autora Artura Goldena. Obično prvo pročitam knjigu, pa tek onda pogledam ekranizaciju ukoliko je ima, međutim, ovde je slučaj bio obrnut. Možda je i to što sam znao šta će se dalje događati uticalo na to da je napustim.

Spomenuću i knjige za koje sam imao želju da ih pročitam do kraja, ali gde je problem bio u njima, a ne u meni. Neke od njih su: "Džeparoš" Sare Voters, "Stihovi u pesku" Sare Šeridan, "U naručju boginje" Anabel Lajon, "Voda za slonove" Sare Gruen (možda generalno imam problem sa svim Sarama?), "Čežnja i odanost" Džo Bejker, "Nortengerska opatija" Džejn Ostin, "Duboki pad" Aneli Vendeberg...

5. Ponos (knjiga o kojoj najčešće pričam kako bih se predstavio kao intelektualac)

Generalno izbegavam da ovo radim u bilo kojoj prilici - i to ne samo kad su knjige u pitanju. Nisam toliko zavisan od mišljenja drugih ljudi o meni. A sve i da hoću, teško da bi mi pošlo za rukom da se pohvalim tim putem, budući da većina osoba iz moje okoline (namerno izbegavam da upotrebim termin društvo) nisu ni čuli za, naprimer, "Majstora i Margaritu".

Ipak, odstupio sam od svog pravila, i jedanput usputno prokomentarisao problem strukturalistike i izvesnu dozu apstrakcije u "Gorskom vijencu" Petra II Petrovića Njegoša. Žena, ni kriva ni dužna, ostade u čudu.

6. Požuda (tvoja knjiška simpatija)

Interesantno pitanje. Možda bi trebalo da napomenem da, za razliku od nekih ljudi, nikada ne doživljavam književne likove sa punom dozom ozbiljnosti. Nemam, naravno, ništa protiv toga, jednostavno to lično ne radim. Ako baš moram da izdvojim jednog, neka to bude Elizabet Benet. Oštroumna, lepršava, delimično feministkinja pre vremena. Idealan lik.

7. Zavist (knjiga koju bih želeo da dobijem na poklon)

Nisam se još izveštio u čitanju knjiga na engleskom jeziku (iako je moje poznavanje istog sasvim solidno), tako da je moja želja iz snova Pingvin edicija klasika - u tvrdom, broširanom, izvezenom povezu, spomenutom ovde - ali, na srpskom jeziku. Za ostale knjige ću se valjda već sam nekako snaći. Možda bih dodao i "Na balu s kraljem" Rozalind Lejker. Moju želju da je pročitam ne menja ni to što je rasprodata, ali cene po online sajtovima (Kupindo, Limundo, KupujemProdajem) su zaista previsoke. Ne bih se bunio da mi je neko pokloni za rođendan.

To bi bilo sve od današnjeg upitnika. Pravo malo osveženje i užitak za popunjavanje. Neću nikoga označavati, dakle, ukoliko vam se pitanja dopadnu - smatrajte se pozvanim da ga uradite. Pozdrav do sledećeg kuckanja!

Nesporazum u Moskvi - Simon de Bovoar

Novela o kojoj ću danas pisati, "Nesporazum u Moksvi", autorke Simon de Bovoar, nije objavljena, kako je probitno planirano, u zbirci pripovedaka "Slomljena žena". Razlozi za to još uvek nisu utvrđeni, ali istoričari književnosti pretpostavljaju da je u pitanju isuviše očigledna aluzija na Simonin privatni život sa Sartrom.
Bilo kako bilo, u pitanju je pravo malo osveženje - u svakom pogledu, vredno čitanja i nešto čemu biste mogli posvetiti svoja razmišljanja.

Naslov originala: Malentendu à Moscou

Žanr: autobiografija, filozofija, istorijska fikcija, romansa, klasik

Ključni motivi: starenje, nezadovoljstvo, povlačenje u sebe, revolucija, politička scena, intima, porodica

Intrigantno, nekonvecionalno, snažno, hrabro, potresno i promišljeno. Osveženje kakvo se zaista retko čita; pravi mali trezor pun misli koje su gotovo identične mojima. Toliko stvari u kojima se slažem sa autorkom, toliko zanimljivih zapažanja, zadiranja ispod površine, sagledavanja šire slike... Novela o prolaznosti života, starenju i posledicama koje sa sobom neminovno vuče život ispunjen događanjima i prebrzo donešenim odlukama. Nikol je lik sa kojim najviše mogu da se poistovetim, mada su svi izuzetno dobro ocrtani. Politički aspekt i diskusije na tu temu su, po mom mišljenju, suvišne i bespotrebne. Suština je mogla biti prikazana i bez tog dela.
Vrednosna ocena ipak malo više naginje ka četvorci - novela je u određenim delovima monotona i teška za čitanje - ali ipak povišavam ocenu, ako ni zbog čega drugog, makar zbog britkih zapažanja, uverljive slike i dobrog problematisanja kulturalističkih i nacionalnih sličnosti i razlika.  

Od mene najtoplija preporuka - čak i da ovo ne bi predstavljao vaš uobičajeni izbor - isprobajte nešto novo, uzmite, pročitajte. Nećete se pokajati. Za kraj, dva, po mom mišljenju, najbolja citata:

"Tako je zamorno mrzeti nekoga koga volimo."

"Veselost i disciplina: to nije protivrečno. Voleo bi, međutim, da zna kako se one mire."

Ocena: 4,5/5

Izdavač: Laguna 

Suprotnosti na policama (drugi deo)

Evo i nastavka prethodnog posta. O kakvom je upitniku reč i šta on predstavlja, kao i odgovore na prvih pet pitanja, možete pročitati ovde. Bez preteranog duženja, da započnem...

6. Nacionalna i internacionalna knjiga?

Iz domena domaće književnosti, preporučio bih komedije Jovana Sterije Popovića (meni lično omiljena je "Pokondirena tikva", izvanredna satira, univerzalan prikaz, veoma primenljiv na savremeno društvo), pripovetke Ive Andrića ("Aska i vuk", "Panorama", "Mostovi"; romane nisam čitao, pa ih samim tim i ne preporučujem, iako ne sumnjam da su na istom nivou). Posebno mi se dopadaju knjige sa tematski raspoređenim Andrićevim pričama (Beogradske, Fratarske, Zagrebačke, Priče o snovima), uskoro ću upotpuniti tu kolekciju.

Od srca preporučujem istorijski roman "Devica od Orleana" Kimberli Kater, zasnovan na životu Jovanke Orleanke. Dirljivo, emotivno, lično, epski napisano, široko postavljeno, odlično zamišljeno. Zaista, na ovu knjigu nemam zamerki, za razliku od petparačkog filma "Glasnik" sa Milom Jovović u glavnoj ulozi.

7. Fikcija i ne-fikcija?

O fikciji najčešće i pišem, tako da će sledeća knjiga biti slučajni uzorak. "Ejmi Snou" Trejsi Ris debitantski je roman, smešten u viktorijansku Englesku. Spajajući i uklapajući motive iz Dikensovih priča, "Zaboravljenog vrta" Kejt Morton i "Džejn Ejr", autorka plete priču o mladoj i naivnoj Ejmi - siročetu, napuštenom od rođena, čija jedina prijateljica umire.

Imam dosta zamerki na autorkin stil, odugovlačenje sa pojedinim poglavljima, kraj rađen po formuli... Međutim, za opuštanje nije loša i, ukoliko nemate pametnijeg štiva, slobodno izaberite "Ejmi Snou".

Ne-fikciju (putopise, memoare, studije) retko čitam, a voleo bih da počnem češće. Svejedno, ipak mogu da preporučim "Autobiografiju" Agate Kristi, koja se nije štampala od '70-tih, a uspeo sam da je pronađem u Somborskoj biblioteci. Zanimljiva i pismena ličnost, na stranu njene knjige, volela je ispunjen i raznolik život (volontirala kao medicinska sestra, radila u apoteci, putovala po Bliskom Istoku, Evropi). Prikaz života Marka Pola, iako manje zasnovana na istorijskim podacima, mnogo je bolje odradila istoimena Netfliksova serija. Očaravajuća scenografija, kostimi, lokacije, dijalozi! Knjiga "Marko Polo: od Venecije do Ksanadua" Lorensa Bergrina nije loša, ali previše citira Markov putopis, pa retko čujemo autorov glas. Ovo je hronologija celokupnog života Marka Pola, počevši od bitke kod Korčule, a zatim nastavljajući retrospektivno.

8. Ljubavni roman i akcija/triler?

Ne volim romane koji su čisto ljubavni, više volim neke sa sporednom pričom ili istorijskom podlogom, a akcione romane i trilere tek čitam vrlo retko. Spoj ova dva žanra bi bile gotovo sve knjige Gijoma Musoa, međutim, nismo se našli, pa sam ja od istih odustao. Čiklit, inače, zaobilazim u širokom luku.

Ljubavni roman koji predstavljam je "Džejn Ejr" Šarlot Bronte. U pitanju je klasik za koga sam recenziju već pisao, a iako za mene ljubavna priča tu nije bila u prvom planu - niti mi se Ročester, uzgred, dopao - ta strana je nežna i neobična, poput same Džejn.

Klasičan triler nikada nisam pročitao, ali nešto najbliže tome bi bilo "Prokletstvo" Harolda Robinsa. Predrasude o Egiptu i zaplet sa lažnim mumijama i avanturama više bi dolikovao nekakvom avantursitičkom stripu, ali...

9. Knjiga koja me je usrećila i knjiga koja me je rastužila?

Mene retko dotaknu knjige ili filmovi, prvenstveno zato što nisam dovoljno emotivan po pitanjima fikcije. Međutim, sećam se dve knjige i delova koji su u meni stvorili neko osećanje između: kada mi se gotovo plakalo (možda je i kanula koja suza) i smejalo od radosti. Prva je "Tajni život pčela" Sju Monk Kid. Jedna od mojih omiljenih knjiga svih vremena. Toliko dirljivo i intimno, jednostavno, snažno. I dalje se sećam Ogastinih replika, a umem i da se vratim pa ih pročitam ponovo kada zapadnem u period depresije.

Druga od navedenih knjiga je "Džejn Ejr" Šarlot Bronte - konkretnije, deo u kome Džejn zamoli Sent Džona da se povuče, a zatim se vatreno pomoli u svojoj sobi. Izvanredna snaga duha u jednoj divno osmišljenoj junakinji.

 10. Lepe i ružne korice?

Što se tiče vizuelnih rešenja za korice knjiga koja su me oduševila, mogu da izdvojim sledeće - edicija "Velike spisateljice" uz Blic ženu, sa lepim i romantičnim koricama, poput slika na sajtu Trevillion i sličnima; zatim, "Ponoć u Sankt Peterburgu" Vanore Benet (istorijski roman o boljševičkim zbivanjima u Rusiji, uz jednu nesuđenu ljubavnu priču), Lagunina rešenja za serijal Ratovi rođaka (gde su korice lepše od sadržaja unutar njih), "Prohujalo sa vihorom"  u izdanju hrvatskog Znanja (i Laguna sprema novo izdanje sa skoro podjednako lepom naslovnicom). Inače, očaravaju me korice Penguin klasika, posebno one jednobojne, ukoričene, sa motivom koji se provlači celom dužinom.

Ne volim filmske korice (Vulkan), ni kičasta i neprilagođena rešenja (Kuća dobre knjige, Tamara Kučan), ali, kao najgore pojedinačno rešenje iz moje kolekcije izdvajam delo Markiza de Sada ("Judita"), koje je slučajno zalutalo do naše porodične biblioteke, a sada čami na donjoj pregradi moje police. Ukoliko ste upućeni u to kakvu vrstu literature je De Sad stvarao, neće vam biti teško da zaključite kako izgleda knjiga.

Hvala vam na čitanju, pišite mi vaše odgovore na pitanja. Jeste li čitali neke od ovih knjiga? Ukoliko jeste, koje? Do sledećeg kuckanja... 😊

Suprotnosti na policama (prvi deo)

Pozdrav svima koji će pročitati sledećih nekoliko redaka. 🙂 Mislim da zaista ne bi bilo ukusno da se pravdam za neobjavljivanje novih sadržaja (što često radim), već ću iskreno reći da nisam imao Interneta, da se od početka februara spremam za sva moguća takmičenja, i da mi je raspored zaista bio gušći od običnog školskog.
Uželeo sam se pisanja, a i kuckanja, pa ću danas uraditi jedan tag, pod nazivom "Opposites Book Tag", što bi u prevodu značilo otprilike - prikaz suprotnosti žanrova, stilova, likova, korica knjiga na mojoj polici. Pa, da počnemo...
Napominjem da je ovo tek prvi deo, pet od deset pitanja, a razlog je obimnost upitnika, koja bi zaposela ceo blog. Na preostalih pet pitanja ću se potruditi da odgovorim do kraja nedelje.

1. Prva i poslednja knjiga u mojoj biblioteci?

Odgovoriću na pitanje u oba konteksta - prva i poslednja knjiga kako su trenutno poređane na polici, i prva i poslednja knjiga koje su kupljenje, a sačinjavaju moju biblioteku.

U prvom slučaju, knjiga na samom početku je "Čovek u smeđem odelu" Agate Kristi. Čitao sam je poprilično davno, ali se sećam da mi se svidela. Po mom mišljenju, iako je to jedan od ranijih Agatinih eksperimenata iz domena trilera, spada u njene bolje radove. I dalje se prisećam izvanredno oslikane Južne Afrike sredinom tridesetih godina prošlog veka.

A poslednja knjiga bi bila "Treća devojka", začudo, od istog pisca. Jedan od retkih slučaja gde se meni više svidela ekranizacija (iz serije "Poaro" sa Dejvidom Sušeom) od originala.

Prve knjige koju sam kupio se zaista ne sećam - mislim da je to bio jedan od dečjih klasika ("Mali princ", "Bašta sljezove boje" ili nešto slično). U poslednjoj kupovini sam uzeo dva naslova - "Ljubavnica zlatnog kralja" Dejne Karpenter (smeštena u Bohemiju krajem XIII veka, a istražuje malo poznat istorijski period uz dodatak mračne fantazije) i "Duboki pad" Aneli Vendeberg (druga po redu knjiga u planiranoj trilogiji o Šerloku Holmsu i Ani Kronberg).

2. Najjeftinija i najskuplja knjiga koju poseduješ?

Najjeftinije knjige na mojoj polici su, definitivno, neka od džepnih izdanja Blica (kolekcija u kojoj se neki naslovi ponavljaju, ali ima sjajnih dela, poput "Tvrdice", "Pokondirene tikve", priči E. A. Poa), a od pojedinačnih, tu su "Mali Princ" Antoana de Sent-Egziperija i "Crna lala" Aleksandra Dime, a obe su kupljene na štandu s knjigama u Somboru za simboličnu cenu.

Meni je, iskreno, draža ova druga, zato što oslikava meni veoma drag istorijski period - zlatno doba Holandije u sedamnaestom veku, ali i zato što mi se "Mali Princ" na jedno čitanje svidi, a na drugo već ne.

3. Knjiga sa ženskim i knjiga sa muškim protagonistom?

Od knjiga sa ženskim protagonistom koje su mi se posebno svidele, izdvajam "Devojku sa bisernom minđušom" i "Poslednjeg begunca" - oboje su romani Trejsi Ševalije.

Ekranizacija "Devojke sa bisernom minđušom", iako je lepa, estetična i verna knjizi, meni se nije veoma dopala. Ni izbliza ne može da prenese čari ove divne istorijske fikcije. Neke od njenih prednosti su uverljivi likovi, izvrsna istorijska podloga, upućenost autorke u tematiku kojom se bavi... "Poslednjeg begunca" takođe preporučujem, mahom iz istih razloga i jer me je upoznala sa svetom kvekera i devetnaestovekovne Amerike.

Otelo iz istoimene tragedija Vilijama Šekspira upečatljiv je lik, i dugo ostaje u pamćenju. Ne zato što je neko fin ili sa kim se možemo poistovetiti, već zato što je univerzalan i odlično prikazan.

4. Knjiga koju sam pročitao brzo i knjiga za koju mi je trebalo mnogo vremena?

Postoje dve knjige koje sam pročitao za jedno popodne, a zbog slične vrednosne ocene koju sam im dao (u pitanju je dvojka, ali to ne govori o njihovom kvalitetu), predstaviću vam ih obe.

Prva su "Lažljivci" Emili Lokhart, koju sam kupio na Daničinu preporuku i, nisam se pokajao. U pitanju je young adult knjiga (žanr koji ja generalno izbegavam) koja govori o grupici tinejdžera, poznatih kao Lažljivci, i o dva leta u Novoj Engleskoj, koja će biti presudna za njihov život. 

Izvanredan obrt na kraju, nešto čemu se nisam nadao, ostavio me je bez daha. Nižu ocenu sam dao zato što je na mene ostavila osećaj praznine i zbog tehničkih nedostataka - nesvakidašnje jeste, ali nije za svakoga.

Druga knjiga je "Noć arhangela", autora Vlade Arsića. U pitanju je porodična drama, a u priči se isprepletaju prošlost (u vidu sudbine knezova Miloša, Mihajla i Milana Obrenovića) i sadašnost (u vidu njihovih dalekih potomaka). Izuzetna atmosfera, kletve, tajne, izdaja, a sve smešteno u Srbiju i bazirano na (donekle) istinitim događajima - veliki plus.

Međutim, za jednu knjižicu nevelikog obima, isuviše raspravlja o bajonetima i varijantama korišćenja istih, a nedovoljno se fokusira na razradu likova i uzročno-posledični niz događaja u priči. Da je moglo biti bolje, o tome nema govora, ali ipak nije u pitanju protraćeno vreme.

5. Debela i tanka knjiga sa tvoje police?

Ne volim procenjivanje knjige na osnovu toga da li je debela ili tanka. Živuljke su debele, knjige su obimne. Ipak, rešio sam da ne izmenim pitanje.

Shodno tome, najobimnije ili najšire, kako hoćete, knjige na mojoj polici su "Anđelika" An Golon, sabrana dela Isidore Sekulić (čitao sam samo "Đakona Bogorodičine crkve", a "Kroniku palanačkog groblja" sam započeo, pa sam odustao - isuviše mučno pisanije) i četiri Šekspirove tragedije. 

Tanke knjige: "Dama i jednorog" Trejsi Ševalije (knjiga sa velikim potencijalom, ali definitivno ne jedno od boljih dela ove autorke), "Noći u Veneciji" Roberte Rič (isti slučaj kao i gore, zanimljiv period, likovi, situacija... a ispade tragikomedija), "Mostova okruga Medison" Roberta Džejmsa Volera (u rangu Amande Kvik, samo malo patetičnije; film nisam gledao, pa ne mogu da napravim uporednu postavku).

Lep je osećaj ponovo pisati i baviti se tematikom knjiga. Zbog obaveza sam malo zapostavio čitanje u proteklom mesecu, ali uskoro će raspust, pa ću nadoknaditi propušteno, a shodno tome i, nadam se, pisati više recenzija. Zahvaljujem vam se na čitanju! 😊

Tajanstvena zadovoljstva - Kejt Vilijams

Ljubiteljima ovog žanra, "Tajanstvena zadovoljstva" Kejt Vilijams, ako je sudeći prema kratkom sinopsisu, ovaj roman koji se odlikuje primesama trilera, gotskog romana i - moram napomenuti - psihološkog horora, može se učiniti kao jedan od kvalitetnijih predstavnika svoje klase.
Ako tome pridodamo i napetu atmosferu, izgleda da su stvoreni svi uslovi za savršen roman. Pa, čemu onda negativan utisak, o kome ćete čitati u narednih par redaka?
Zato što je knjiga sva u atmosferi, a nema dušu - mana preko koje se ne može preći.

Naslov originala: The Pleasures of Men

Žanr: krimi-triler, psihološki roman, horor, gotski roman, istorijska fikcija

Glavni motivi: serijski ubica, žrtve, odrastanje, mentalno zdravlje, London, halucinacije, prostitucija

Uvod i prva dva poglavlja su, za razliku od ostatka romana, relativno zanimljivo štivo, kvalitetno i promućurno postavljena "odskočna daska" za dalji razvoj fabule u ovom delu.

Međutim, rečenice bez smisla ili sa smislom, ali potpuno priglupim, kao i krajnje ponavljanje postojećih rečenica, fraza i reči počinju da se javljaju već negde oko kraja drugog poglavlja.

Sva atmosfera jeze, uz intrigantan podzaplet o tragičnoj prošlosti naše junakinje, Ketrin Sorgaj, koja pod nerazjašnjenim spletom okolnosti dolazi da živi kod ujaka, uspeva da već tu negde iščili i nestane, a sve zahvaljujući (ne)kvalitetu pisanja autorke.

Osećaj da je neko posmatra, nadgleda, proučava svaki njen pokret postaje učestao i već prepoznatljiv, što me je opet ispunilo nadom da možda neću dobiti kvalitetnu psihološku sliku žrtve, ali barem hoću solidan triler da zadovoljim svoj čitalački ukus.

Tada dolazimo do dela gde Ketrin, opsednuta mislima o Gospodaru Vrana - serijskom ubici oko koga se vrti ceo roman, iako se on ne pojavljuje sve do samog kraja - reši da izađe i obiđe mesto zločina, pod okriljem noći, kako bi dobila jasniju sliku o njegovom karakteru.

Naravno, treba napomenuti da ona planira da izađe sama, nezaštićena, nemoćna, u prljavi, poročni i prenaseljeni London, i da prođe kroz najgore radničke četvrti poznate po bedi i kriminalu. Več tada uspevam da shvatim da se ovaj roman ipak neće promeniti i da će biti neuverljiv do krajnjih granica.

Delovi u stilu "Pogledao me je. Želela sam da bežim. Želela sam da ostanem. Pomislim na krv" - ne samo da su krajnje plitko napisani, već ne uspevaju da izazovu čak ni željeni efekat. Nadalje, svašta se još izdešava, uglavnom neki beznačajni događaji ili retrospektivno pripovedanje.

Menjanje tačke gledišta od strane likova u romanu je bilo nepotrebno, i traljavo je izvedeno, a epilog, izgleda, služi tome da zadovolji čitaoce koji očekuju sapunjav kraj.

Ocena: 2/5

Izdavač: Vulkan

 

Belgrejvija - Džulijan Felouz

Knjiga koja je u prodaju izbačena pod reklamnom parolom "od scenariste serije Downton Abbey", mene nije privukla zbog toga, već zbog mog poštovanja i ljubavi za izučavanje XIX veka, a kako se na domaćem tržištu odavno nije pojavio neki kvalitetan roman smešten u viktorijansku eru, pomislio sam kako je ova knjiga baš ono što mi je bilo potrebno da upotpuni zimsku idilu.

Naslov originala: Belgravia

Žanr: istorijska fikcija, romansa, porodična priča, komedija manira

Glavni motivi: spletke i skandali, tajne, bogatstvo, društvene klase, ljubav

Uz sve one elemente tipičnog viktorijanskog romana, kakve bismo mogli očekivati od pisaca poput Čarlsa Dikensa: porodicu bez naslednika, ambiciozne trgovce, elitno društvo Londona, krcate balske dvorane, zaturene spise, prevrtljivu poslugu, privlačnog kockara i tajanstvene kupoposrednike, "Belgrejvija" predstavlja zanimljivo štivo, zanimljivo iako zaista stereotipno.

S obzirom na to da "Dauntonsku opatiju" nisam pratio, ne nalazim se u poziciji da u poredim koliko sličnosti, odnosno raslike ima između dva Felouzova rada.

Skoro sve vreme dok sam čitao knjigu, imao sam instiktivan utisak da bi cela priča bila za klasu bolja ukoliko bi tu bila reč o televizijskoj drami, koja bi prenela svu raskoš kostima i raskošnih salona više klase. Ovako, likovi su bili nedorečeni, bilo ih je suviše da bi se njihova celokupna priča do kraja isplela na formatu jedne prosečne knjige.

"Belgrejvija" vrvi dijalozima i neprekidnim pominjanjem imena i prezimena, često sa titulom, što je posle veoma kratkog vremena postalo zamorno i poslužilo samo kao nedopadljiv ukras; npr. "Moj gospodar, uvaženi lord Belasis, Peregrin Brokenherst, je rekao..:"

U romanu, s druge strane, ima i dosta zanimljivih elemenata: industrijalizacija iskazana kroz motive predionice pamuka, posledice vrtoglave želje za napredovanjem, kao i poetičnih i izbrušenih citata, većinom iz prvog poglavlja.

Sve u svemu, knjiga je zanimljiva iako jednolična, poglavlja se završavaju napeto, tako da želite da pročitate još, i ne bi smetalo da se pročita: samo nemojte da očekujete previše i bićete zadovoljni.

Izdavač: EvroBook

Ocena: 3,5/5