Suprotnosti na policama (drugi deo)

Evo i nastavka prethodnog posta. O kakvom je upitniku reč i šta on predstavlja, kao i odgovore na prvih pet pitanja, možete pročitati ovde. Bez preteranog duženja, da započnem...

6. Nacionalna i internacionalna knjiga?

Iz domena domaće književnosti, preporučio bih komedije Jovana Sterije Popovića (meni lično omiljena je "Pokondirena tikva", izvanredna satira, univerzalan prikaz, veoma primenljiv na savremeno društvo), pripovetke Ive Andrića ("Aska i vuk", "Panorama", "Mostovi"; romane nisam čitao, pa ih samim tim i ne preporučujem, iako ne sumnjam da su na istom nivou). Posebno mi se dopadaju knjige sa tematski raspoređenim Andrićevim pričama (Beogradske, Fratarske, Zagrebačke, Priče o snovima), uskoro ću upotpuniti tu kolekciju.

Od srca preporučujem istorijski roman "Devica od Orleana" Kimberli Kater, zasnovan na životu Jovanke Orleanke. Dirljivo, emotivno, lično, epski napisano, široko postavljeno, odlično zamišljeno. Zaista, na ovu knjigu nemam zamerki, za razliku od petparačkog filma "Glasnik" sa Milom Jovović u glavnoj ulozi.

7. Fikcija i ne-fikcija?

O fikciji najčešće i pišem, tako da će sledeća knjiga biti slučajni uzorak. "Ejmi Snou" Trejsi Ris debitantski je roman, smešten u viktorijansku Englesku. Spajajući i uklapajući motive iz Dikensovih priča, "Zaboravljenog vrta" Kejt Morton i "Džejn Ejr", autorka plete priču o mladoj i naivnoj Ejmi - siročetu, napuštenom od rođena, čija jedina prijateljica umire.

Imam dosta zamerki na autorkin stil, odugovlačenje sa pojedinim poglavljima, kraj rađen po formuli... Međutim, za opuštanje nije loša i, ukoliko nemate pametnijeg štiva, slobodno izaberite "Ejmi Snou".

Ne-fikciju (putopise, memoare, studije) retko čitam, a voleo bih da počnem češće. Svejedno, ipak mogu da preporučim "Autobiografiju" Agate Kristi, koja se nije štampala od '70-tih, a uspeo sam da je pronađem u Somborskoj biblioteci. Zanimljiva i pismena ličnost, na stranu njene knjige, volela je ispunjen i raznolik život (volontirala kao medicinska sestra, radila u apoteci, putovala po Bliskom Istoku, Evropi). Prikaz života Marka Pola, iako manje zasnovana na istorijskim podacima, mnogo je bolje odradila istoimena Netfliksova serija. Očaravajuća scenografija, kostimi, lokacije, dijalozi! Knjiga "Marko Polo: od Venecije do Ksanadua" Lorensa Bergrina nije loša, ali previše citira Markov putopis, pa retko čujemo autorov glas. Ovo je hronologija celokupnog života Marka Pola, počevši od bitke kod Korčule, a zatim nastavljajući retrospektivno.

8. Ljubavni roman i akcija/triler?

Ne volim romane koji su čisto ljubavni, više volim neke sa sporednom pričom ili istorijskom podlogom, a akcione romane i trilere tek čitam vrlo retko. Spoj ova dva žanra bi bile gotovo sve knjige Gijoma Musoa, međutim, nismo se našli, pa sam ja od istih odustao. Čiklit, inače, zaobilazim u širokom luku.

Ljubavni roman koji predstavljam je "Džejn Ejr" Šarlot Bronte. U pitanju je klasik za koga sam recenziju već pisao, a iako za mene ljubavna priča tu nije bila u prvom planu - niti mi se Ročester, uzgred, dopao - ta strana je nežna i neobična, poput same Džejn.

Klasičan triler nikada nisam pročitao, ali nešto najbliže tome bi bilo "Prokletstvo" Harolda Robinsa. Predrasude o Egiptu i zaplet sa lažnim mumijama i avanturama više bi dolikovao nekakvom avantursitičkom stripu, ali...

9. Knjiga koja me je usrećila i knjiga koja me je rastužila?

Mene retko dotaknu knjige ili filmovi, prvenstveno zato što nisam dovoljno emotivan po pitanjima fikcije. Međutim, sećam se dve knjige i delova koji su u meni stvorili neko osećanje između: kada mi se gotovo plakalo (možda je i kanula koja suza) i smejalo od radosti. Prva je "Tajni život pčela" Sju Monk Kid. Jedna od mojih omiljenih knjiga svih vremena. Toliko dirljivo i intimno, jednostavno, snažno. I dalje se sećam Ogastinih replika, a umem i da se vratim pa ih pročitam ponovo kada zapadnem u period depresije.

Druga od navedenih knjiga je "Džejn Ejr" Šarlot Bronte - konkretnije, deo u kome Džejn zamoli Sent Džona da se povuče, a zatim se vatreno pomoli u svojoj sobi. Izvanredna snaga duha u jednoj divno osmišljenoj junakinji.

 10. Lepe i ružne korice?

Što se tiče vizuelnih rešenja za korice knjiga koja su me oduševila, mogu da izdvojim sledeće - edicija "Velike spisateljice" uz Blic ženu, sa lepim i romantičnim koricama, poput slika na sajtu Trevillion i sličnima; zatim, "Ponoć u Sankt Peterburgu" Vanore Benet (istorijski roman o boljševičkim zbivanjima u Rusiji, uz jednu nesuđenu ljubavnu priču), Lagunina rešenja za serijal Ratovi rođaka (gde su korice lepše od sadržaja unutar njih), "Prohujalo sa vihorom"  u izdanju hrvatskog Znanja (i Laguna sprema novo izdanje sa skoro podjednako lepom naslovnicom). Inače, očaravaju me korice Penguin klasika, posebno one jednobojne, ukoričene, sa motivom koji se provlači celom dužinom.

Ne volim filmske korice (Vulkan), ni kičasta i neprilagođena rešenja (Kuća dobre knjige, Tamara Kučan), ali, kao najgore pojedinačno rešenje iz moje kolekcije izdvajam delo Markiza de Sada ("Judita"), koje je slučajno zalutalo do naše porodične biblioteke, a sada čami na donjoj pregradi moje police. Ukoliko ste upućeni u to kakvu vrstu literature je De Sad stvarao, neće vam biti teško da zaključite kako izgleda knjiga.

Hvala vam na čitanju, pišite mi vaše odgovore na pitanja. Jeste li čitali neke od ovih knjiga? Ukoliko jeste, koje? Do sledećeg kuckanja... 😊

Suprotnosti na policama (prvi deo)

Pozdrav svima koji će pročitati sledećih nekoliko redaka. 🙂 Mislim da zaista ne bi bilo ukusno da se pravdam za neobjavljivanje novih sadržaja (što često radim), već ću iskreno reći da nisam imao Interneta, da se od početka februara spremam za sva moguća takmičenja, i da mi je raspored zaista bio gušći od običnog školskog.
Uželeo sam se pisanja, a i kuckanja, pa ću danas uraditi jedan tag, pod nazivom "Opposites Book Tag", što bi u prevodu značilo otprilike - prikaz suprotnosti žanrova, stilova, likova, korica knjiga na mojoj polici. Pa, da počnemo...
Napominjem da je ovo tek prvi deo, pet od deset pitanja, a razlog je obimnost upitnika, koja bi zaposela ceo blog. Na preostalih pet pitanja ću se potruditi da odgovorim do kraja nedelje.

1. Prva i poslednja knjiga u mojoj biblioteci?

Odgovoriću na pitanje u oba konteksta - prva i poslednja knjiga kako su trenutno poređane na polici, i prva i poslednja knjiga koje su kupljenje, a sačinjavaju moju biblioteku.

U prvom slučaju, knjiga na samom početku je "Čovek u smeđem odelu" Agate Kristi. Čitao sam je poprilično davno, ali se sećam da mi se svidela. Po mom mišljenju, iako je to jedan od ranijih Agatinih eksperimenata iz domena trilera, spada u njene bolje radove. I dalje se prisećam izvanredno oslikane Južne Afrike sredinom tridesetih godina prošlog veka.

A poslednja knjiga bi bila "Treća devojka", začudo, od istog pisca. Jedan od retkih slučaja gde se meni više svidela ekranizacija (iz serije "Poaro" sa Dejvidom Sušeom) od originala.

Prve knjige koju sam kupio se zaista ne sećam - mislim da je to bio jedan od dečjih klasika ("Mali princ", "Bašta sljezove boje" ili nešto slično). U poslednjoj kupovini sam uzeo dva naslova - "Ljubavnica zlatnog kralja" Dejne Karpenter (smeštena u Bohemiju krajem XIII veka, a istražuje malo poznat istorijski period uz dodatak mračne fantazije) i "Duboki pad" Aneli Vendeberg (druga po redu knjiga u planiranoj trilogiji o Šerloku Holmsu i Ani Kronberg).

2. Najjeftinija i najskuplja knjiga koju poseduješ?

Najjeftinije knjige na mojoj polici su, definitivno, neka od džepnih izdanja Blica (kolekcija u kojoj se neki naslovi ponavljaju, ali ima sjajnih dela, poput "Tvrdice", "Pokondirene tikve", priči E. A. Poa), a od pojedinačnih, tu su "Mali Princ" Antoana de Sent-Egziperija i "Crna lala" Aleksandra Dime, a obe su kupljene na štandu s knjigama u Somboru za simboličnu cenu.

Meni je, iskreno, draža ova druga, zato što oslikava meni veoma drag istorijski period - zlatno doba Holandije u sedamnaestom veku, ali i zato što mi se "Mali Princ" na jedno čitanje svidi, a na drugo već ne.

3. Knjiga sa ženskim i knjiga sa muškim protagonistom?

Od knjiga sa ženskim protagonistom koje su mi se posebno svidele, izdvajam "Devojku sa bisernom minđušom" i "Poslednjeg begunca" - oboje su romani Trejsi Ševalije.

Ekranizacija "Devojke sa bisernom minđušom", iako je lepa, estetična i verna knjizi, meni se nije veoma dopala. Ni izbliza ne može da prenese čari ove divne istorijske fikcije. Neke od njenih prednosti su uverljivi likovi, izvrsna istorijska podloga, upućenost autorke u tematiku kojom se bavi... "Poslednjeg begunca" takođe preporučujem, mahom iz istih razloga i jer me je upoznala sa svetom kvekera i devetnaestovekovne Amerike.

Otelo iz istoimene tragedija Vilijama Šekspira upečatljiv je lik, i dugo ostaje u pamćenju. Ne zato što je neko fin ili sa kim se možemo poistovetiti, već zato što je univerzalan i odlično prikazan.

4. Knjiga koju sam pročitao brzo i knjiga za koju mi je trebalo mnogo vremena?

Postoje dve knjige koje sam pročitao za jedno popodne, a zbog slične vrednosne ocene koju sam im dao (u pitanju je dvojka, ali to ne govori o njihovom kvalitetu), predstaviću vam ih obe.

Prva su "Lažljivci" Emili Lokhart, koju sam kupio na Daničinu preporuku i, nisam se pokajao. U pitanju je young adult knjiga (žanr koji ja generalno izbegavam) koja govori o grupici tinejdžera, poznatih kao Lažljivci, i o dva leta u Novoj Engleskoj, koja će biti presudna za njihov život. 

Izvanredan obrt na kraju, nešto čemu se nisam nadao, ostavio me je bez daha. Nižu ocenu sam dao zato što je na mene ostavila osećaj praznine i zbog tehničkih nedostataka - nesvakidašnje jeste, ali nije za svakoga.

Druga knjiga je "Noć arhangela", autora Vlade Arsića. U pitanju je porodična drama, a u priči se isprepletaju prošlost (u vidu sudbine knezova Miloša, Mihajla i Milana Obrenovića) i sadašnost (u vidu njihovih dalekih potomaka). Izuzetna atmosfera, kletve, tajne, izdaja, a sve smešteno u Srbiju i bazirano na (donekle) istinitim događajima - veliki plus.

Međutim, za jednu knjižicu nevelikog obima, isuviše raspravlja o bajonetima i varijantama korišćenja istih, a nedovoljno se fokusira na razradu likova i uzročno-posledični niz događaja u priči. Da je moglo biti bolje, o tome nema govora, ali ipak nije u pitanju protraćeno vreme.

5. Debela i tanka knjiga sa tvoje police?

Ne volim procenjivanje knjige na osnovu toga da li je debela ili tanka. Živuljke su debele, knjige su obimne. Ipak, rešio sam da ne izmenim pitanje.

Shodno tome, najobimnije ili najšire, kako hoćete, knjige na mojoj polici su "Anđelika" An Golon, sabrana dela Isidore Sekulić (čitao sam samo "Đakona Bogorodičine crkve", a "Kroniku palanačkog groblja" sam započeo, pa sam odustao - isuviše mučno pisanije) i četiri Šekspirove tragedije. 

Tanke knjige: "Dama i jednorog" Trejsi Ševalije (knjiga sa velikim potencijalom, ali definitivno ne jedno od boljih dela ove autorke), "Noći u Veneciji" Roberte Rič (isti slučaj kao i gore, zanimljiv period, likovi, situacija... a ispade tragikomedija), "Mostova okruga Medison" Roberta Džejmsa Volera (u rangu Amande Kvik, samo malo patetičnije; film nisam gledao, pa ne mogu da napravim uporednu postavku).

Lep je osećaj ponovo pisati i baviti se tematikom knjiga. Zbog obaveza sam malo zapostavio čitanje u proteklom mesecu, ali uskoro će raspust, pa ću nadoknaditi propušteno, a shodno tome i, nadam se, pisati više recenzija. Zahvaljujem vam se na čitanju! 😊