Suprotnosti na policama (drugi deo)

Evo i nastavka prethodnog posta. O kakvom je upitniku reč i šta on predstavlja, kao i odgovore na prvih pet pitanja, možete pročitati ovde. Bez preteranog duženja, da započnem...

6. Nacionalna i internacionalna knjiga?

Iz domena domaće književnosti, preporučio bih komedije Jovana Sterije Popovića (meni lično omiljena je "Pokondirena tikva", izvanredna satira, univerzalan prikaz, veoma primenljiv na savremeno društvo), pripovetke Ive Andrića ("Aska i vuk", "Panorama", "Mostovi"; romane nisam čitao, pa ih samim tim i ne preporučujem, iako ne sumnjam da su na istom nivou). Posebno mi se dopadaju knjige sa tematski raspoređenim Andrićevim pričama (Beogradske, Fratarske, Zagrebačke, Priče o snovima), uskoro ću upotpuniti tu kolekciju.

Od srca preporučujem istorijski roman "Devica od Orleana" Kimberli Kater, zasnovan na životu Jovanke Orleanke. Dirljivo, emotivno, lično, epski napisano, široko postavljeno, odlično zamišljeno. Zaista, na ovu knjigu nemam zamerki, za razliku od petparačkog filma "Glasnik" sa Milom Jovović u glavnoj ulozi.

7. Fikcija i ne-fikcija?

O fikciji najčešće i pišem, tako da će sledeća knjiga biti slučajni uzorak. "Ejmi Snou" Trejsi Ris debitantski je roman, smešten u viktorijansku Englesku. Spajajući i uklapajući motive iz Dikensovih priča, "Zaboravljenog vrta" Kejt Morton i "Džejn Ejr", autorka plete priču o mladoj i naivnoj Ejmi - siročetu, napuštenom od rođena, čija jedina prijateljica umire.

Imam dosta zamerki na autorkin stil, odugovlačenje sa pojedinim poglavljima, kraj rađen po formuli... Međutim, za opuštanje nije loša i, ukoliko nemate pametnijeg štiva, slobodno izaberite "Ejmi Snou".

Ne-fikciju (putopise, memoare, studije) retko čitam, a voleo bih da počnem češće. Svejedno, ipak mogu da preporučim "Autobiografiju" Agate Kristi, koja se nije štampala od '70-tih, a uspeo sam da je pronađem u Somborskoj biblioteci. Zanimljiva i pismena ličnost, na stranu njene knjige, volela je ispunjen i raznolik život (volontirala kao medicinska sestra, radila u apoteci, putovala po Bliskom Istoku, Evropi). Prikaz života Marka Pola, iako manje zasnovana na istorijskim podacima, mnogo je bolje odradila istoimena Netfliksova serija. Očaravajuća scenografija, kostimi, lokacije, dijalozi! Knjiga "Marko Polo: od Venecije do Ksanadua" Lorensa Bergrina nije loša, ali previše citira Markov putopis, pa retko čujemo autorov glas. Ovo je hronologija celokupnog života Marka Pola, počevši od bitke kod Korčule, a zatim nastavljajući retrospektivno.

8. Ljubavni roman i akcija/triler?

Ne volim romane koji su čisto ljubavni, više volim neke sa sporednom pričom ili istorijskom podlogom, a akcione romane i trilere tek čitam vrlo retko. Spoj ova dva žanra bi bile gotovo sve knjige Gijoma Musoa, međutim, nismo se našli, pa sam ja od istih odustao. Čiklit, inače, zaobilazim u širokom luku.

Ljubavni roman koji predstavljam je "Džejn Ejr" Šarlot Bronte. U pitanju je klasik za koga sam recenziju već pisao, a iako za mene ljubavna priča tu nije bila u prvom planu - niti mi se Ročester, uzgred, dopao - ta strana je nežna i neobična, poput same Džejn.

Klasičan triler nikada nisam pročitao, ali nešto najbliže tome bi bilo "Prokletstvo" Harolda Robinsa. Predrasude o Egiptu i zaplet sa lažnim mumijama i avanturama više bi dolikovao nekakvom avantursitičkom stripu, ali...

9. Knjiga koja me je usrećila i knjiga koja me je rastužila?

Mene retko dotaknu knjige ili filmovi, prvenstveno zato što nisam dovoljno emotivan po pitanjima fikcije. Međutim, sećam se dve knjige i delova koji su u meni stvorili neko osećanje između: kada mi se gotovo plakalo (možda je i kanula koja suza) i smejalo od radosti. Prva je "Tajni život pčela" Sju Monk Kid. Jedna od mojih omiljenih knjiga svih vremena. Toliko dirljivo i intimno, jednostavno, snažno. I dalje se sećam Ogastinih replika, a umem i da se vratim pa ih pročitam ponovo kada zapadnem u period depresije.

Druga od navedenih knjiga je "Džejn Ejr" Šarlot Bronte - konkretnije, deo u kome Džejn zamoli Sent Džona da se povuče, a zatim se vatreno pomoli u svojoj sobi. Izvanredna snaga duha u jednoj divno osmišljenoj junakinji.

 10. Lepe i ružne korice?

Što se tiče vizuelnih rešenja za korice knjiga koja su me oduševila, mogu da izdvojim sledeće - edicija "Velike spisateljice" uz Blic ženu, sa lepim i romantičnim koricama, poput slika na sajtu Trevillion i sličnima; zatim, "Ponoć u Sankt Peterburgu" Vanore Benet (istorijski roman o boljševičkim zbivanjima u Rusiji, uz jednu nesuđenu ljubavnu priču), Lagunina rešenja za serijal Ratovi rođaka (gde su korice lepše od sadržaja unutar njih), "Prohujalo sa vihorom"  u izdanju hrvatskog Znanja (i Laguna sprema novo izdanje sa skoro podjednako lepom naslovnicom). Inače, očaravaju me korice Penguin klasika, posebno one jednobojne, ukoričene, sa motivom koji se provlači celom dužinom.

Ne volim filmske korice (Vulkan), ni kičasta i neprilagođena rešenja (Kuća dobre knjige, Tamara Kučan), ali, kao najgore pojedinačno rešenje iz moje kolekcije izdvajam delo Markiza de Sada ("Judita"), koje je slučajno zalutalo do naše porodične biblioteke, a sada čami na donjoj pregradi moje police. Ukoliko ste upućeni u to kakvu vrstu literature je De Sad stvarao, neće vam biti teško da zaključite kako izgleda knjiga.

Hvala vam na čitanju, pišite mi vaše odgovore na pitanja. Jeste li čitali neke od ovih knjiga? Ukoliko jeste, koje? Do sledećeg kuckanja... 😊

Suprotnosti na policama (prvi deo)

Pozdrav svima koji će pročitati sledećih nekoliko redaka. 🙂 Mislim da zaista ne bi bilo ukusno da se pravdam za neobjavljivanje novih sadržaja (što često radim), već ću iskreno reći da nisam imao Interneta, da se od početka februara spremam za sva moguća takmičenja, i da mi je raspored zaista bio gušći od običnog školskog.
Uželeo sam se pisanja, a i kuckanja, pa ću danas uraditi jedan tag, pod nazivom "Opposites Book Tag", što bi u prevodu značilo otprilike - prikaz suprotnosti žanrova, stilova, likova, korica knjiga na mojoj polici. Pa, da počnemo...
Napominjem da je ovo tek prvi deo, pet od deset pitanja, a razlog je obimnost upitnika, koja bi zaposela ceo blog. Na preostalih pet pitanja ću se potruditi da odgovorim do kraja nedelje.

1. Prva i poslednja knjiga u mojoj biblioteci?

Odgovoriću na pitanje u oba konteksta - prva i poslednja knjiga kako su trenutno poređane na polici, i prva i poslednja knjiga koje su kupljenje, a sačinjavaju moju biblioteku.

U prvom slučaju, knjiga na samom početku je "Čovek u smeđem odelu" Agate Kristi. Čitao sam je poprilično davno, ali se sećam da mi se svidela. Po mom mišljenju, iako je to jedan od ranijih Agatinih eksperimenata iz domena trilera, spada u njene bolje radove. I dalje se prisećam izvanredno oslikane Južne Afrike sredinom tridesetih godina prošlog veka.

A poslednja knjiga bi bila "Treća devojka", začudo, od istog pisca. Jedan od retkih slučaja gde se meni više svidela ekranizacija (iz serije "Poaro" sa Dejvidom Sušeom) od originala.

Prve knjige koju sam kupio se zaista ne sećam - mislim da je to bio jedan od dečjih klasika ("Mali princ", "Bašta sljezove boje" ili nešto slično). U poslednjoj kupovini sam uzeo dva naslova - "Ljubavnica zlatnog kralja" Dejne Karpenter (smeštena u Bohemiju krajem XIII veka, a istražuje malo poznat istorijski period uz dodatak mračne fantazije) i "Duboki pad" Aneli Vendeberg (druga po redu knjiga u planiranoj trilogiji o Šerloku Holmsu i Ani Kronberg).

2. Najjeftinija i najskuplja knjiga koju poseduješ?

Najjeftinije knjige na mojoj polici su, definitivno, neka od džepnih izdanja Blica (kolekcija u kojoj se neki naslovi ponavljaju, ali ima sjajnih dela, poput "Tvrdice", "Pokondirene tikve", priči E. A. Poa), a od pojedinačnih, tu su "Mali Princ" Antoana de Sent-Egziperija i "Crna lala" Aleksandra Dime, a obe su kupljene na štandu s knjigama u Somboru za simboličnu cenu.

Meni je, iskreno, draža ova druga, zato što oslikava meni veoma drag istorijski period - zlatno doba Holandije u sedamnaestom veku, ali i zato što mi se "Mali Princ" na jedno čitanje svidi, a na drugo već ne.

3. Knjiga sa ženskim i knjiga sa muškim protagonistom?

Od knjiga sa ženskim protagonistom koje su mi se posebno svidele, izdvajam "Devojku sa bisernom minđušom" i "Poslednjeg begunca" - oboje su romani Trejsi Ševalije.

Ekranizacija "Devojke sa bisernom minđušom", iako je lepa, estetična i verna knjizi, meni se nije veoma dopala. Ni izbliza ne može da prenese čari ove divne istorijske fikcije. Neke od njenih prednosti su uverljivi likovi, izvrsna istorijska podloga, upućenost autorke u tematiku kojom se bavi... "Poslednjeg begunca" takođe preporučujem, mahom iz istih razloga i jer me je upoznala sa svetom kvekera i devetnaestovekovne Amerike.

Otelo iz istoimene tragedija Vilijama Šekspira upečatljiv je lik, i dugo ostaje u pamćenju. Ne zato što je neko fin ili sa kim se možemo poistovetiti, već zato što je univerzalan i odlično prikazan.

4. Knjiga koju sam pročitao brzo i knjiga za koju mi je trebalo mnogo vremena?

Postoje dve knjige koje sam pročitao za jedno popodne, a zbog slične vrednosne ocene koju sam im dao (u pitanju je dvojka, ali to ne govori o njihovom kvalitetu), predstaviću vam ih obe.

Prva su "Lažljivci" Emili Lokhart, koju sam kupio na Daničinu preporuku i, nisam se pokajao. U pitanju je young adult knjiga (žanr koji ja generalno izbegavam) koja govori o grupici tinejdžera, poznatih kao Lažljivci, i o dva leta u Novoj Engleskoj, koja će biti presudna za njihov život. 

Izvanredan obrt na kraju, nešto čemu se nisam nadao, ostavio me je bez daha. Nižu ocenu sam dao zato što je na mene ostavila osećaj praznine i zbog tehničkih nedostataka - nesvakidašnje jeste, ali nije za svakoga.

Druga knjiga je "Noć arhangela", autora Vlade Arsića. U pitanju je porodična drama, a u priči se isprepletaju prošlost (u vidu sudbine knezova Miloša, Mihajla i Milana Obrenovića) i sadašnost (u vidu njihovih dalekih potomaka). Izuzetna atmosfera, kletve, tajne, izdaja, a sve smešteno u Srbiju i bazirano na (donekle) istinitim događajima - veliki plus.

Međutim, za jednu knjižicu nevelikog obima, isuviše raspravlja o bajonetima i varijantama korišćenja istih, a nedovoljno se fokusira na razradu likova i uzročno-posledični niz događaja u priči. Da je moglo biti bolje, o tome nema govora, ali ipak nije u pitanju protraćeno vreme.

5. Debela i tanka knjiga sa tvoje police?

Ne volim procenjivanje knjige na osnovu toga da li je debela ili tanka. Živuljke su debele, knjige su obimne. Ipak, rešio sam da ne izmenim pitanje.

Shodno tome, najobimnije ili najšire, kako hoćete, knjige na mojoj polici su "Anđelika" An Golon, sabrana dela Isidore Sekulić (čitao sam samo "Đakona Bogorodičine crkve", a "Kroniku palanačkog groblja" sam započeo, pa sam odustao - isuviše mučno pisanije) i četiri Šekspirove tragedije. 

Tanke knjige: "Dama i jednorog" Trejsi Ševalije (knjiga sa velikim potencijalom, ali definitivno ne jedno od boljih dela ove autorke), "Noći u Veneciji" Roberte Rič (isti slučaj kao i gore, zanimljiv period, likovi, situacija... a ispade tragikomedija), "Mostova okruga Medison" Roberta Džejmsa Volera (u rangu Amande Kvik, samo malo patetičnije; film nisam gledao, pa ne mogu da napravim uporednu postavku).

Lep je osećaj ponovo pisati i baviti se tematikom knjiga. Zbog obaveza sam malo zapostavio čitanje u proteklom mesecu, ali uskoro će raspust, pa ću nadoknaditi propušteno, a shodno tome i, nadam se, pisati više recenzija. Zahvaljujem vam se na čitanju! 😊

Tajanstvena zadovoljstva - Kejt Vilijams

Ljubiteljima ovog žanra, "Tajanstvena zadovoljstva" Kejt Vilijams, ako je sudeći prema kratkom sinopsisu, ovaj roman koji se odlikuje primesama trilera, gotskog romana i - moram napomenuti - psihološkog horora, može se učiniti kao jedan od kvalitetnijih predstavnika svoje klase.
Ako tome pridodamo i napetu atmosferu, izgleda da su stvoreni svi uslovi za savršen roman. Pa, čemu onda negativan utisak, o kome ćete čitati u narednih par redaka?
Zato što je knjiga sva u atmosferi, a nema dušu - mana preko koje se ne može preći.

Naslov originala: The Pleasures of Men

Žanr: krimi-triler, psihološki roman, horor, gotski roman, istorijska fikcija

Glavni motivi: serijski ubica, žrtve, odrastanje, mentalno zdravlje, London, halucinacije, prostitucija

Uvod i prva dva poglavlja su, za razliku od ostatka romana, relativno zanimljivo štivo, kvalitetno i promućurno postavljena "odskočna daska" za dalji razvoj fabule u ovom delu.

Međutim, rečenice bez smisla ili sa smislom, ali potpuno priglupim, kao i krajnje ponavljanje postojećih rečenica, fraza i reči počinju da se javljaju već negde oko kraja drugog poglavlja.

Sva atmosfera jeze, uz intrigantan podzaplet o tragičnoj prošlosti naše junakinje, Ketrin Sorgaj, koja pod nerazjašnjenim spletom okolnosti dolazi da živi kod ujaka, uspeva da već tu negde iščili i nestane, a sve zahvaljujući (ne)kvalitetu pisanja autorke.

Osećaj da je neko posmatra, nadgleda, proučava svaki njen pokret postaje učestao i već prepoznatljiv, što me je opet ispunilo nadom da možda neću dobiti kvalitetnu psihološku sliku žrtve, ali barem hoću solidan triler da zadovoljim svoj čitalački ukus.

Tada dolazimo do dela gde Ketrin, opsednuta mislima o Gospodaru Vrana - serijskom ubici oko koga se vrti ceo roman, iako se on ne pojavljuje sve do samog kraja - reši da izađe i obiđe mesto zločina, pod okriljem noći, kako bi dobila jasniju sliku o njegovom karakteru.

Naravno, treba napomenuti da ona planira da izađe sama, nezaštićena, nemoćna, u prljavi, poročni i prenaseljeni London, i da prođe kroz najgore radničke četvrti poznate po bedi i kriminalu. Več tada uspevam da shvatim da se ovaj roman ipak neće promeniti i da će biti neuverljiv do krajnjih granica.

Delovi u stilu "Pogledao me je. Želela sam da bežim. Želela sam da ostanem. Pomislim na krv" - ne samo da su krajnje plitko napisani, već ne uspevaju da izazovu čak ni željeni efekat. Nadalje, svašta se još izdešava, uglavnom neki beznačajni događaji ili retrospektivno pripovedanje.

Menjanje tačke gledišta od strane likova u romanu je bilo nepotrebno, i traljavo je izvedeno, a epilog, izgleda, služi tome da zadovolji čitaoce koji očekuju sapunjav kraj.

Ocena: 2/5

Izdavač: Vulkan

 

Belgrejvija - Džulijan Felouz

Knjiga koja je u prodaju izbačena pod reklamnom parolom "od scenariste serije Downton Abbey", mene nije privukla zbog toga, već zbog mog poštovanja i ljubavi za izučavanje XIX veka, a kako se na domaćem tržištu odavno nije pojavio neki kvalitetan roman smešten u viktorijansku eru, pomislio sam kako je ova knjiga baš ono što mi je bilo potrebno da upotpuni zimsku idilu.

Naslov originala: Belgravia

Žanr: istorijska fikcija, romansa, porodična priča, komedija manira

Glavni motivi: spletke i skandali, tajne, bogatstvo, društvene klase, ljubav

Uz sve one elemente tipičnog viktorijanskog romana, kakve bismo mogli očekivati od pisaca poput Čarlsa Dikensa: porodicu bez naslednika, ambiciozne trgovce, elitno društvo Londona, krcate balske dvorane, zaturene spise, prevrtljivu poslugu, privlačnog kockara i tajanstvene kupoposrednike, "Belgrejvija" predstavlja zanimljivo štivo, zanimljivo iako zaista stereotipno.

S obzirom na to da "Dauntonsku opatiju" nisam pratio, ne nalazim se u poziciji da u poredim koliko sličnosti, odnosno raslike ima između dva Felouzova rada.

Skoro sve vreme dok sam čitao knjigu, imao sam instiktivan utisak da bi cela priča bila za klasu bolja ukoliko bi tu bila reč o televizijskoj drami, koja bi prenela svu raskoš kostima i raskošnih salona više klase. Ovako, likovi su bili nedorečeni, bilo ih je suviše da bi se njihova celokupna priča do kraja isplela na formatu jedne prosečne knjige.

"Belgrejvija" vrvi dijalozima i neprekidnim pominjanjem imena i prezimena, često sa titulom, što je posle veoma kratkog vremena postalo zamorno i poslužilo samo kao nedopadljiv ukras; npr. "Moj gospodar, uvaženi lord Belasis, Peregrin Brokenherst, je rekao..:"

U romanu, s druge strane, ima i dosta zanimljivih elemenata: industrijalizacija iskazana kroz motive predionice pamuka, posledice vrtoglave želje za napredovanjem, kao i poetičnih i izbrušenih citata, većinom iz prvog poglavlja.

Sve u svemu, knjiga je zanimljiva iako jednolična, poglavlja se završavaju napeto, tako da želite da pročitate još, i ne bi smetalo da se pročita: samo nemojte da očekujete previše i bićete zadovoljni.

Izdavač: EvroBook

Ocena: 3,5/5

Džejn Ejr - Šarlot Bronte

U pitanju je prva knjiga koju sam pročitao ove godine, ali na mene je ostavila izuzetno snažan utisak i privolela me da pročitam i ostala dela sestara Bronte.
Ova knjiga ne bi bila bestseler da je objavljena u današnjem dobu, pre svega zato što je sistem vrednosti promenjen za pun krug, pa "Džejn Ejr" ne bi predstavljala inspiraciju većini.
Šta je ovu knjigu učinilo posebnom, za mene? Bili su tu Džejnin način razmišljanja, hrabrost, snažna moralna volja, izvanredna atmosfera, jasno omeđene klasne granice, misterija, ludilo, tajne, tiha ljubav... A ovu knjigu, napisanu lako shvatljivim jezikom, svako bi trebao da pročita makar jedanput, i ona može poslužiti kao razonoda u istoj meri kao i lekcija koja vam može promeniti pogled na svet.

Naslov originala: Jane Eyre

Žanr: klasična književnost, romansa, misterija, gotska i viktorijanska literatura

Glavni motivi: moralni standardi, večita borba dobra i zla, hrišćanstvo, feminizam

Stub ove priče, njena pokretačna snaga, jeste upravo sama Džejn. Njena odlučnost, volja da se probije u životu, da sve uradi pošteno, izbori se sama za sebe, njena dobrota, iskrenost, poniznost i odmerenost su jedna inspiracija, možda čak i veća danas, kada bezoblična većina takve stvari ne vrednuje visoko.

Ona odlučuje da sledi ideje koje su joj usađene u školi za siročad u ranom detinjstvu, poštuje druge ali i sebe, i ne skreće sa puta koji je sebi zacrtala.
Postoji jedan jako dirljiv citat u knjizi, makar za mene, u prvom delu, dok Džejn Ejr još uvek boravi kod svoje ujne. Ona govori o tome kako je u detinjstvu imala jednu krpenu, prljavu i rašivenu lutku, i da je svakom ljudskom biću potreban neko koga će voleti, a kako ona sebi nije našla dostojniji predmet ljubavi, zavolela je nju.

Navešću razloge zašto ova knjiga ne bi bila bestseler da je danas objavljena: petsto stranica čiste deskripcije, bez pregršta dijaloga; puno religioznih tema i propovedanja; čista i neiskvarena junakinja, bez 'duplog dna', bez događaja koji bi razotkrio da ona nije takva kakva jeste - dobra i pomalo naivna; ljubav koja raste i koja se zasniva na principu prijateljstva, uzajamnog razumevanja i poštovanja, radije nego ljubav koju prate ogromna strast i mladalačke greške.

Sporedni likovi u knjizi su jasno ocrtani, ubedljivi, sa tolikom lakoćom da sam se prosto začudio zašto toliko današnjih pisaca imaju problem sa karakterizacijom.
Ročester i Džejn, uprkos međusobnom razumevanju, predstavljaju dve potpuno različite strane, i dok je meni potonja prirasla srcu, Edvard Ročester mi se nikako nije dopao.
Čitanje knjige sam završio sa nadom da će Džejn uspeti da ga preobrati iz poročnog i grešnika u bolju i nešto moralniju osobu u budućnosti.

Izdavač: Nova knjiga
Ocena: 5/5

Najbolje iz 2016.

Predstaviću vam 2016. čitalačku godinu u knjigama, najbolje i najgore naslove, šta mi se to dopalo, šta baš i nije, nove kupljene naslove, statistiku... Pa da počnemo!

Prema "Goodreads"-u, prošle godine sam pročitao tačno 43 knjige, što na prvi pogled možda i nije puno, ali ako se uzme u obzir da sam čitanje iskreno zavoleo tek negde oko februara, i nije loša brojka :)

Bilo je tu svakakvih naslova, od istorijske fikcije preko trilera, od romanse do naučne fantastike... svašta sam probao, pročitao, i uspeo da razlučim šta mi se dopada i sa čim želim da nastavim, a na šta više neću trošiti vreme.

Tako sam došao do zaključka da od Musoa, Robinsa i Amande Kvik nema nikakve vajde, pod uslovom da želite da pročitate nešto više od romana koji su, po mom mišljenju, daleko ispod proseka.

Najbolji naslovi:

  5. "Tajna devet soba", Džesi Berton (izuzetno dinamično i sadržajno delo istorijske fikcije, sa minijaturama, Amsterdamom, i dugo skrivanim porodičnim tajnama)

  

  4. "Poslednji begunac", Trejsi Ševalije (dirljiva i emotivna knjiga o radikalnim društvenim pokretima u Americi XIX veka, odbeglim robovima, i izborima koje svaki pojedinac mora da donese)

  3. "Pozovite babicu", Dženifer Vort (duhovit, pronicljiv i ličan memoar, po kome je snimljena i serija, a koji na najvedriji mogući način govori o nimalo naivnim temama, teškim vremenima i o tome kako sve ide lakše uz pozitivnu afirmaciju)

  2. "Carigradska proročica", M. D. Lukas (Otomansko carstvo, kočije, ružina vodica, magični realizam, i devojčica natprosečnih sposobnosti koja mora da se uhvati u koštac sa sudbinom; ovu knjigu planiram da pročitam barem još jedanput)

  1. "Davni sati", Kejt Morton (roman koji slavi raskoš i jednostavnost zapleta, gotski roman, bogatstvo pisane reči, mnoštvo motiva i metafora, uz napeto pripovedanje za potpun užitak)

To je najviše što mogu da vam predstavim, nadam se da vas je neka od ovih knjiga zainteresovala i da ćete je u budućnosti i pročitati, a od mene za njih dobijate samo najiskrenije preporuke. 😊

Nešto za početak

Pre svega, jedan veliki pozdrav! :)
Da se predstavim. Zovem se Konstantin, idem u sedmi razred osnovne škole, a trenutno omiljene stvari u životu su mi istorija i čitanje.
Neki od vas se možda sećaju da sam prošle godine već imao jedan blog, istog naslova, međutim, nikako nisam bio zadovoljan njegovom sadržinom, postovi su prešli iz književnih u tragikomične, i najblaže rečeno, razočarao sam se svime onime što sam zastupao, jer to nikako nije predstavljalo mene, moje stavove i razmišljanja.
Pored toga tu je bila i velika neredovnost na blogu, a sada sam čvrsto rešen da sve to izmenim.

Na mom blogu ćete moći da čitate recenzije knjiga, iz zaista raznih oblasti (s tim da će YA biti malo manje zastupljena, šta da vam kažem), dobijaćete preporuke, savete za izbor knjiga, itd.

Ono što ću pisati biće isključivo moja lična razmišljanja, zasnovana na onim znanjima koja sam već stekao, i potrudiću se da ne oponašam nečiji stil pisanja ili izgled bloga.

Moji omiljeni žanrovi su istorijska fikcija, iako volim i kada su takvi romani zasnovani na stvarnim ličnostima/događajima i klasična književnost, koju sam tek nedavno otkrio, i zaista ne znam na šta sam traćio vreme pre Šarlot Bronte.

Možda treba još napomenuti da mislim da sam introvertna osoba, i da često više gledam u prošlost nego u budućnost, pa zato nemojte da očekujete neki preterano duhoviti, otresit stil pisanja.

To bi bilo sve... Čitamo se! :)